Ta tema je, uslovno rečeno, pitanje opstanka i omasovljenja folklornih grupa u našem Društvu, ili bolje rečeno u društvima naše emigracije iliti dijaspore uopšte. Dijaspora valjda lepše zvuči, kao da svi mi u dijaspori nismo nekada emigrirali iz naše Srpske otadžbine, ili da ne potičemo od nekog pretka emigranta.

No bilo kako bilo, razlozi za migracije su različiti, o tome nekom drugom prilikom. Uglavnom, nekako nam se čini da interesovanje za aktivnost u društvu i društvima, a pre svega u folklornim sekcijama nije na nekadašnjem nivou i da su nam igračke grupe sve manje i manje.

I zato, razgovarajući o toj temi, dođosmo do zaključka da na neki način moramo popularisati naše društvo i naše sekcije, približiti ih srpskom stanovništvu Nove Gorice, učiniti ih zanimljivijim i atraktivnijim za mlade ljude.

No, to se svakako ne može postići reklamom ili marketingom kakve poznajemo sa interneta i televizije, ipak je ovo naše dobrovoljna kulturna aktivnost, nešto za šta se ljudi odlučuju po svom afinitetu i sklonostima, po nečemu što već postoji u njima, gori, ili samo tinja u njihovim srcima.

Stoga smo odlučili da najpre ljudima u Novoj Gorici pokažemo da postojimo, ko smo, čime se bavimo, i konačno, da se ne stidimo, već naprotiv, da smo ponosni na naše poreklo, naš trud i naše stvaralaštvo.

A kako bi u nekom malom mestu kakvo je Nova Gorica pokazali da postojite, da vas ima? Pa tako, pojavite se u glavnoj ulici, ili na glavnom gradskom trgu i pokažete ko ste i šta znate.

I zato smo se pojavili. U propisanom postupku od opštine dobili saglasnost za zauzimanje javne površine u određeni dan (nedelja,  14 oktobar,) i u podne eto nas na Bevkovom trgu u Novoj Gorici. Postavili smo ozvučenje, postavili simbole našeg društva, i javni trening naše folklorne sekcije je mogao da počne. A trenirali su svi: najmlađi - „mališani", izvođačka grupa, rekreativci - „veterani". Svi lepo doterani, mnogi u majicama sa natpisom „Sloge", neki u narodnim nošnjama. Igrali su bez prestanka, srpsko kolo se vilo preko trga, naša narodna muzika je odjeknula i nadjačala bašte obližnjih kafića, preplavila Novu Goricu svojom lepotom, nadahnula nas svojom izvornom snagom i razbuktala u nama plamen ljubavi prema otadžbini.

Nije nam smetala ni podnevna  vrućina toplog oktobarskog dana, ni neakustičnost velikog gradskog trga. Mladi i stari, svi na okupu, puno prijatelja društva, lepo raspoloženje, osmeh, i poneka setna suza u oku sakrivena iza naočara za sunce.

A da sve bude lepše pobrinuli su se domaćini i domaćice iz „Sloge", koji su obezbedili lepo  posluženje, „ljutu" za pred ručak, meze i kolače za one nežnijeg ukusa.

Trening je bio i prošao, privukli smo pažnju, razdrmali učmalo nedeljno prepodne u malom gradu. A ono najvažnije nas je tek čekalo. „Razigrana srca" za manje od nedelju dana.

Siniša Živković